AKVARELI MAJE JOVIĆ

Rusko Ministarstvo zdravlja ustanovilo je maksimalnu veleprodajnu cenu za vakcinu Sputnjik V u iznosu od 1.942 rublje, što je oko 21 evro, za dve doze, rekao je pomoćnik ruskog ministra zdravlja Aleksej Kuznjecov.

Kuznjecov je rekao novinarima da je Rusija uvrstila Sputnjik V na listu lekova od suštinske važnosti. Vakcinu Sputjnik V razvio je Ruski investicioni fond u saradnji sa Institutom Gamaleja, i to je prva registrovana vakcina protiv bolesti kovid-19 u svijetu.

Vakcina se sastoji od dve doze, a bazirana je na ljudskom adeno virusu koji, kako smatraju naučnici, pomaže ljudima da razviju imunitet u trajanju od najmanje dve godine.

Rusija je u subotu počela program vakcinacije protiv koronavirusa, čime je Rusija postala prva država u svetu koja je počela vakcinaciju.

Izvor: Agencije

Foto: Pixabay

Naime, kompanija koja je u vlasništvu Ilona Maska je tada objavila da je kreirala robota koji implante za interakciju sa računarima može da integriše duboko u ljudski mozak. Poslednje vesti ukazuju da čip još uvek nije gotov, budući da kompanija traga za ekspertima koji bi na njemu dodatno radili.

Neuralink već nekoliko godina radi na BMI (brain-machine interface), koji bi ljudski mozak mogao da poveže sa kompjuterom, prenosi PC Press.  Tehnologija bi na prvom mestu, tvrde u kompaniji Neuralink, trebalo da posluži za vraćanje pokretljivosti, vida, te sposobnosti govora i čula sluha onima koji su ih izgubili, dok Ilon Mask, sa druge strane, tvrdi da će povezivanje mozgova sa kompjuterima biti jedini način da se održi korak sa razvojem veštačke inteligencije.

Tako bi tehnologija koja je zamišljena kao lek moga da posluži kao nešto daleko moćnije. Mask je u avgustu objavio novi dizajn za Neuralink čip, koji je dobio ime Link, te je moglo da se vidi da je u pitanju uređaj veličine novčića, dizajniran da se ugradi u mozak i stimuliše neurone.

Već se priča o tome da bi ovaj čip u budućnosti mogao da se koristi i za "dozivanje" Tesla vozila samo uz pomoć misli, ili igranje video-igara bez potrebe za kontrolerima.

Oni koji budu imali čip moći će da, baš kao u naučno-fantastičnim serijama, snimaju i puštaju sećanja, pa bi reč "uspomena" tako mogla da dobije potpuno novo značenje. Na kraju bi ta sećanja mogla da se otpreme u nekog robota, što bi bio "prvi korak ka besmrtnosti".

Svetski političari, njih 400, uputilo je pismo osnivaču Amazona Džefu Bezosu u kojem traže da kompanija promeni poslovnu praksu, a on da se ponaša kao globalni korporativni građanin.

U pismu izvršnom direktoru Amazona i najbogatijem čovjeku na svetu s neto bogatstvom od 185 milijardi dolara, lideri poručuju da svet “zna da Amazon može da priušti da plaća svoje radnike, troškove zaštite životne sredine i poreze”, ali da je kompanija “izbegla i zaobišla da plati svoje dugove prema radnicima, društvima i planeti”, prenosi Investitor.

Među potpisnicima pisma Bezosu su američke kongresmenke Ilhan Omar i Rašida Tlaib i potpredsednica Evropskog parlamenta Hajdi Hautala, kao i niz članova parlamenata iz Velike Britanije, kao i političke ličnosti iz Turske, Francuske i Grčke, prenosi Tanjug.

Ističu da se bogatstvo Bezosa dramatično povećalo tokom pandemije jer se potrošači snabdevaju osnovnim stvarima i okreću se internet kupovini u većem broju nego ikad ranije.

Političari širom sveta žele da Amazon podigne platu svojih radnika u svim skladištima, da se do 2030. obaveže na nultu emisiju štetnih gasova, tvrdeći da je Amazonov otisak ugljen-dioksida “veći od emisije dve trećine zemalja celog sveta”, kao i da obezbedi transparentnost nad privatnošću i korišćenjem podataka svojih kupaca.

Amazonovi zaposleni “ulaze u opasne radne odnose s poslodavcem, uživaju malo ili nimalo povećanje plate i suočavaju se s odmazdom zbog napora da se obrate poslovodstvu ili da se organizuju”, navodi se u pismu.

Političari takođe kritikuju i iznos poreskih doprinosa.

“Globalnim izbegavanjem poreza nanosite štetu javnoj zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stanovanju, socijalnoj bezbednosti i infrastrukturi”, navodi se u pismu.

Amazon nije odmah odgovorio na upit za komentar, ali u izjavi za „Independent” je saopšteno da kao velika kompanija pozdravljaju nadzor kreatora politike.

“Pitanja pokrenuta u ovom pismu proizlaze iz niza obmanjujućih tvrdnji pogrešno informisanih grupa moći koje, čini se, koriste Amazonovu reputaciju kako bi istakli svoj lični uticaj”, rečeno je iz Amazona.

Izvor: Investitor

Foto: Beta/AP

Profesorka Medicinskog fakulteta, virusolog Tanja Jovanović navela je da vezano za kovid 19 imamo nekoliko različitih proizvodnih generacija vakcine, kao i to da i transport utiče na sam kvalitet vakcine i da zbog toga proizvođači uvek daju uputstva kako treba obezbediti transport.
"'Fajzerova' vakcina, koja će verovatno i najbrže stići u Srbiju, ona zahteva posebne uslove ne samo transporta nego i skladištenja od minus 80 stepeni", objasnila je Jovanovićeva za RTS.

"Mi u istraživačkim laboratorijama imamo takve uslove i frižidere, a pretpostavljam da će država obezbediti još dodatne frižidere koji obezbeđuju takvu temperaturu", istakla je Jovanovićeva.
 Objasnila je da je ta generacija vakcina specifična i dodala da je inovativna terapija za lečenje nekih retkih bolesti vrlo slična po procesu procedure kao i "Fajzerova" vakcina koja spada u grupu genskih vakcina.

"Na primer, za mišićnu distrofiju vi imate lek koji sadrži jedan gen koji nosi informaciju za protein koji nedostaje u organizmu i koji se tako daje u terapiji", rekla je Jovanovićeva.

"Kada govorimo o vakcini kao što je 'Fajzrova' ili 'Moderna' tu nemamo čak ni gen, nego samo jednu informaciju koja se predaje ćeliji da bi ćelija sama sintetisala taj protein koji treba da stimuliše imunski odgovor domaćina da bismo već imali pripremljen odgovor ukoliko dođemo u kontakt sa infektivnim virusom", objasnila je Jovanovićeva.
Naglasila je da ne postoji opasnost da se novi genetički materijal unosi u organizam, jer nema gena i to je jedna od vrlo pouzdanih vakcina.

"Sa druge strane, imamo tu grupu rekombinantnih vakcina, kao što je 'sputnjik' ruska vakcina i ona je dobijena rekombinacijom genetičkog materijala adeno virusa i gena koji kodira najpovršniju strukturu sars koronavirusa 2 koji je značajan u uspostavljanju virusne infekcije. Ovakva vakcina dalje stimuliše isto imunski odgovor da već pripremi i antitela i ćelijski imunski odgovor za susret sa virusom", rekla je Jovanovićeva.

Da li je virus mutirao

Na pitanje da li je virus mutirao, Jovanovićeva kaže da se početku mislilo da će ovaj novi koronavirus mnogo brže mutirati nego što zaista mutira, ali da su kasnija ispitivanja pokazala da ovaj virus ne mutira tako često.

"Naravno, mutacije se dešavaju i to se dešavaju duž celog virusnog genoma. Na karakterističnim mestima – na onim mestima koji kodiraju proteine i omogućavaju virusu da ostvari interakciju sa domaćinom, sa čovekom, takve mutacije još nisu zabeležene", objasnila je Jovanovićeva.

Navela je da do sada registrovano negde preko 20.000 varijanti virusa i da su te mutacija male, tj. minimalne promene u virusnom genomu.

"Ali se ne dešavaju promene u onom regionu koji omogućava virusu da uspešno inficira ćeliju, za sada taj deo virusnog genoma je prilično stabilan", rekla je Jovanovićeva i dodala da istraživanja pokazuju da nema problema oko efikasnosti vakcine.